REPRODUKTIVNA
PRAVA

Međunarodni sporazumi su zasnovani na međunarodnom pravu, a zemlje koje su ih potpisale (među kojima i naša zemlja) ratifikuju ove sporazume tako što ih uključuju u domaće zakonodavstvo. Sporazumi o ljudskim pravima sadrže dužnosti i odgovornosti, a vlade zemalja se obavezuju da će štititi, promovisati i obezbediti ljudska prava za svoje narode.

Međunarodna konferencija o stanovništvu i razvoju (ICPD – International Conference on Population and Development) definisala je da su reproduktivna prava zasnovana na pravu parova i pojedinaca da donose odluke bez diskriminacije, prinude i nasilja o tome da li će imati decu, koliko često i kada, a da prethodno imaju neophodne informacije i sredstva da takve odluke donose. Reproduktivna prava su takođe povezana sa pravom na najviši dostignuti standard seksualnog ii reproduktivnog zdravlja.

Reproduktivna prava obuhvataju dva široka principa ljudskih prava: pravo na reproduktivnu zdravstvenu negu i pravo na reproduktivno samoopredeljenje.

Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo (IPPF) je 1995. donela Povelju o seksualnim i reproduktivnim pravima. Ova prava podrazumevaju da ljudi imaju slobodu da uživaju u međusobno zadovoljavajućoj i sigurnoj vezi, slobodnoj od prisile ili nasilja, bez straha od infekcije ili trudnoće, kao i da su u mogućnosti da regulišu svoju plodnost bez negativnih ili opasnih posledica.

Pravo na život: Nijedan ljudski život ne sme biti ugrožen trudnoćom, rađanjem ili rodnom pripadnošću.

Pravo na slobodu i sigurnost osobe: Svi ljudi imaju slobodu da kontrolišu vlastiti seksualni i reproduktivni život.

Pravo na jednakost i oslobođenje od svakog oblika diskriminacije: Svi ljdi su rođeni jednaki i niko ne sme biti diskriminisan na osnovu rase, etničkog porekla, boje kože, siromaštva, pola ili seksualne orijentacije, bračnog statusa, porodične situacije, fizičke ili mentalne hendikepiranosti, starosti, jezika, religije, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovine, rođenja ili drugog statusa.

Pravo na privatnost: Svi ljudi imaju pravo da donose autonomne odluke u vezi sa vlastitim seksualnim i reproduktivnim životom, da imaju privatnost i da budu poštovani.

Pravo na slobodu mišljenja: Svi ljudi imaju pravo da donose odluke o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima, i pravo da traže, primaju i daju informacije i razmenjuju ideje kroz bilo koji medij.

Pravo na informacije i edukaciju: Svi ljudi imaju pravo na pristup informacijama i edukaciji o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima.

Pravo na izbor: Ljudi imaju pravo slobodnog izbora da li će ući u brak ili ne, i izbor da li će osnovati i planirati porodicu.

Pravo na odluku o tome da li imati decu ili ne: Svi ljudi imaju pravo da slobodno i odgovorno odluče o broju dece koju će imati i razmaku između rađanja, što uključuje i odluku da li će uopšte imati decu, i pristup sredstvima za praktikovanje ovog prava.

Pravo na zdravstvenu zaštitu i negu: Svi ljudi imaju pravo na najviše moguće standarde fizičkog i mentalnog zdravlja.

Pravo da se uživaju blagodati naučnog napretka: Svi ljudi imaju pravo da koriste savremene i bezbedne postupke i sredstva koji su rezultat naučnog razvoja.

Pravo na slobodu udruživanja i političkog učešća: Svi ljudi imaju pravo da formiraju ili da se uključe u nevladine organizacije (udruženja) kako bi se unapredila seksualna i reproduktivna prava.

Pravo da se ne bude žrtva torture i drugih nehumanih tretmana: Svi ljudi imaju pravo da ne budu subjekt torture ili okrutnih, nehumanih ili degradirajućih tretmana, kao i da ne budu podvrgnuti medicinskom tretmanu ili naučnom istraživanju bez prethodnog slobodnog i na informacijama zasnovanog pristanka.