Šta je to uopšte pubertet i čemu služi? Kakve sve reproduktivne organe imamo, i šta oni rade? Koji su “sastojci“ potrebni da bi nastalo novo ljudsko biće? Kako se sprečava neplanirana trudnoća?

ŽENSKI POLNI ORGANI

Reprodukcija (razmnožavanje) je proces u kojem živa bića stvaraju nova živa bića. Većina ljudi se rađa sa muškim ili ženskim polom, na osnovu hromozoma i anatomskih odlika polnih organa. Međutim, neke osobe imaju kombinacije hromosoma, hormona i polnih organa koje se ne uklapaju u tradicionalno definisani muški i ženski pol, već imaju interseks karakteristike. Biološki pol sa kojim se rađamo takođe ne mora uvek biti u skladu sa rodnim identitetom.

Reproduktivni (polni) organi žene i muškarca su različitog oblika i strukture, ali sa istom ulogom – da proizvode, hrane i transportuju polne ćelije (jajne ćelije i spermatozoide). Ove dve polne ćelije su neophodne za začeće i nastanak novog ljudskog bića.

Ženski polni organi su uglavnom smešteni unutar tela žene, u maloj karlici. Vanjski deo ženskih polnih organa zove se vulva, što znači ‘pokrivač’, i nalazi se između nogu: vulva pokriva ulaz u vaginu (rodnicu) i druge polne organe smeštene u telu. Vulvu čine dva para kožnih nabora koji se zovu velike i male usne, i oni okružuju otvor vagine. Klitoris, mali senzorni organ, smešten je u prednjem delu vulve na mestu gde se spajaju krajevi velikih i malih usana. Između malih usana nalaze se otvori mokraćne cevi (uretre) i vagine. Mokraćni sistem je sasvim odvojen od polnih organa. Kada devojka postane polno zrela, vanjske usne i “Venerin breg“ postaju maljavi – prekriveni pubičnim/stidnim dlačicama.

Unutrašnji polni organi žene su vagina, materica (lat. uterus), jajovodi i jajnici. Vagina je mišićna ‘cev’ koja se pruža od otvora vagine do materice. Dugačka je 8 do 12 cm kod odrasle žene. Zbog svoje mišićne građe može da se širi i skuplja. Vagina je prekrivena sluznicom koja je čini vlažnom i tako zaštićnom od bakterija i drugih vanjskih štetnih činilaca. Vagina služi kao mesto u koje ulazi penis prilikom polnog odnosa, zatim pri porođaju kao deo porođajnog kanala, i kao ‘prolaz’ kroz koji izlazi menstrualna krv iz materice. Tanki sloj tkiva koji delimično prekriva ulaz u vaginu zove se himen. Kod različitih devojaka himen je različito rastegljiv i otporan. Pri prvom polnom odnosu dolazi do manjeg ili većeg cepanja himena uz moguće manje krvarenje.  

Vagina se u svom gornjem delu spaja sa matericom, i na tom mestu se nalazi vrat materice (lat. cervix). Cerviks je deo materice, ima debele i jake zidove, a sam otvor cerviksa (ulaz u matericu) je veoma mali, promera slamčice za piće. Cerviks se širi samo tokom porođaja i time omogućava da beba prođe kroz porođajni kanal.

Materica je mišićni organ oblika kruške; u stanju je da se veoma poveća i raširi tokom trudnoće, kao i da se veoma jako steže u vreme porođaja, kako bi se beba izgurala napolje. Kod žene koja nije trudna, materica je duga oko 7,5 cm i široka 5 cm.

Sa obe strane gornjeg dela materice nalaze se jajovodi: oni su veza između materice i jajnika. Jajovodi su ‘cevčice’ dugačke oko 10 cm i široke kao špageta, sa unutrašnjim promerom ne širim od šivaće igle. Na jednom kraju jajovodi su spojeni sa matericom, a na drugom kraju su prošireni, otvoreni i u obliku treplji koje se pružaju prema svakom jajniku. Jajovod služi za transport jajne ćelije od jajnika prema materici: kada se jajna ćelija oslobodi iz jajnika tokom ovulacije, ona ulazi u jajovod i njegove ga tanke treplje u unutrašnjosti nose prema materici. Jajovod je takođe mesto gde se dešava susret jajne ćelije i spermatozoida, odnosno začeće.

Jajnici su polne žlezde, parni organi ovalnog oblika, dužine 4-5 cm kod odrasle žene. Glavna uloga jajnika je proizvodnja ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona, kao i ‘skladištenje’ i oslobađanje jajnih ćelija u procesu koji se zove ovulacija.

MENSTRUALNI CIKLUS

Pred kraj puberteta kod devojčica dolazi do oslobađanja (iz jajnika) prve zrele jajne ćelije sposobne za oplodnju. Ovo oslobađanje, ili ovulacija, deo je procesa koji se svakog meseca ponavlja i koji se zove menstrualni ciklus. Otprilike jednom mesečno, tokom ovulacije, jajnik ‘izbacuje’ jednu zrelu jajnu ćeliju u jedan od jajovoda. Ukoliko ne dođe do njene oplodnje, ona propada i izbacuje se iz tela kroz matericu i vaginu, tokom menstrualnog krvarenja.

Prvo menstrualno krvarenje zove se menarha. Posle menarhe ponekad je potrebno da prođe i do dve godine pa da menstrualni ciklusi postanu redovni (da se javljaju u redovnim razmacima). Taj period je vreme kada se telo devojčice prilagođava polnim hormonima koji se počinju lučiti u pubertetu. U proseku, jedan menstrualni ciklus traje 28 dana kod odrasle žene (trajanje varira od 23 do 35 dana).

MUŠKI POLNI ORGANI

Za razliku od ženskih polnih organa koji su uglavnom smešteni unutar tela, muški polni organi su smešteni i unutar i izvan tela (male karlice). Ove organe čine testisi, sistem kanalića (duktusa), semene vezikule, prostata i penis.

Kod mladića koji je dostigao polnu zrelost, dva testisa proizvode i ‘skladište’ milione spermatozoida. Testisi su polne žlezde ovalnog oblika, veličine 5×3 cm, i deo su sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem jer proizvode muške polne hormone, među kojima i testosteron.

Pored testisa nalazi se sistem kanalića kroz koje prolazi semena tečnost. Testisi i kanalići su smešteni u vrećastoj strukturi koja se nalazi izvan male karlice i zove se skrotum ili mošnica. Ova vrećica je sačinjena od tanke kože kako bi se regulisala temperatura testisa, veoma važna za proizvodnju spermatozoida – ona, naime, ne sme biti previsoka. Kada bi se testisi nalazili unutar tela, umesto u skrotumu, bilo bi im previše toplo i do proizvodnje spermatozoida ne bi nikad došlo. Međutim, nije poželjno ni da im bude previše hladno – na niskim temperaturama skrotum se skuplja i tako dovodi testise bliže telu kako bi zadržali toplotu. Kada je toplo, dešava se obrnuta stvar, kako se testisi ne bi previše zagrejali.

Uz sistem kanalića naleze se semene žlezde i prostata, koje proizvode tečnost koja podmazuje kanaliće i hrani spermatozoide. Semene žlezde su vrećaste strukture, a prostata je žlezda koja se nalazi odmah ispod mokraćne bešike i okružuje mokraćnu cev (uretru). Uretra je kanal kroz koji prolazi sperma (semena tečnost puna spermatozoida), ali je istovremeno i deo urinarnog sistema kroz koji prolazi mokraća.

Penis se sastoji iz dva dela – tela penisa i glave (vrha). Na kraju vrha penisa nalazi se mali otvor gde se nalazi izlazni deo mokraćne cevi, kroz koji se iz tela izbaciju i mokraća i semena tečnost. Unutrašnjost penisa je napravljena od spužvastog tkiva koje može, kod većeg priliva krvi, da se širi i skuplja. Sve muške bebe se rađaju sa kožicom koja prekriva vrh penisa. Neki dečaci se podvrgavaju obrezivanju kojim se ova kožica uklanja (kao deo religijskih i drugih običaja). Obrezivanje ne utiče na funkciju polnih organa.

KAKO NASTAJU SPERMATOZOIDI

U pubertetu i posle njega, tokom celog života, u polnim organima muškarca se proizvode milioni spermatozoida svakog dana. Spermatozoid je veoma mali, dugačak 0,05 milimetara i nastaje u testisima, u semenim kanalićima. Razvoj ide tako da se od nezrelih ćelija formira najpre glava i kratak rep, tako da u toj fazi liče na punoglavce. U glavi se nalazi genetski materijal, a rep služi za kretanje kako bi spermatozoidi mogli da se plivaju u sistemu kanalića, gde se završava njihov razvoj. Potrebno je 4 do 6 nedelja da nastanu zreli, za oplodnju sposobni spermatozoidi.

Semene žlezde i prostata proizvode beličastu tečnost nazvanu semena tečnost, koja se u kanalićima meša sa spermatozoidima, i tako nastaje sperma. Ova tečnost je važna jer hrani spermatozoide i omogućava im kretanje. Pri seksualnom uzbuđenju penis se povećava i postaje čvrst, jer se njegova spužvasta unutrašnjost ispunjava krvlju. Ta čvrstina je potrebna da bi penis mogao ući u vaginu, prilikom polnog odnosa. Do izbacivanja sperme dolazi tako što se mišići koji se nalaze oko unutrašnjih muških polnih organa stežu i ‘guraju’ spermu kroz sistem kanalića i kroz mokraćnu cev napolje. Proces izbacivanja sperme zove se ejakulacija, i u izbačenoj količini nalazi se i do 500 miliona spermatozoida.

Spermatozoidi, kada se nađu u polnim organima žene, putuju kroz vaginu i cerviks sve do jajovoda, gde mogu naići na jajnu ćeliju i tamo se spojiti sa njom. Dovoljan je samo jedan spermatozoid da bi došlo do oplodnje jajne ćelije.

KAKO NASTAJE TRUDNOĆA

Spajanjem spermatozoida sa jajnom ćelijom u jajovodu, počinje proces deobe oplođene jajne ćelije: najpre nastaje blastocista, šuplja loptica od ćelija ispunjena tečnošću, velika kao vrh špenadle. Ona kroz jajovod stiže do materice, gde se ‘ukopa’ u debelu, hranjivu sluznicu zvanu endometrijum. U to vreme menstrualnog ciklusa, ova sluznica ima savršene uslove za prijem i čuvanje oplođene jajne ćelije. Blastocista se tu hrani i dalje raste, čime počinje sledeći stadijum razvoja ploda – faza embriona. Nakon otprilike 8 nedelja embrion se razvija toliko, da su već formirani mozak i nervi, srce, želudac i creva, mišići i koža, i od tada se embrion nadalje naziva fetus.

Fetus pliva u tečnosti unutar amnionske vreće. Kiseonik i hranu dobija iz majčine krvi preko posteljice i pupčane vrpce. Trudnoća traje u proseku 9 kalendarskih meseci ili 280 dana. Kada je beba spremna da se rodi, njena glavica pritiska cerviks i on polako počinje da se otvara i širi. Nakon nekoliko sati, beba se rađa tako što biva istisnuta kroz porođajni kanal (koji čini otvoreni cerviks i vagina). Nakon bebe, ‘rađa’ se i izlazi napolje i posteljica.

Spermatozoidi mogu da prežive (i budu sposobni za oplodnju) i do 5 dana u jajovodima žene, dok je jajna ćelija sposobna za oplodnju u periodu od 24 sata nakon ovulacije. Ovulacija se javlja oko 14 dana pre početka sledećeg menstrualnog ciklusa. U adolescenciji su veoma česti nepravilni menstrualni ciklusi, pa je teško predvideti tačno vreme ovulacije.

Devojka može ostati trudna čak i ako je veoma mlada, prilikom prvog i jednog jedinog seksualnog odnosa. Muškarac takođe postaje plodan u pubertetu, i plodan je tokom celog života. 

KAKO SE SPREČAVA NEPLANIRANA TRUDNOĆA

Tradicionalni metodi kontracepcije se koriste se od davnina, ali nisu pouzdan način zaštite od neplanirane trudnoće. To su računanje “plodnih dana” (kako bi se imali polni odnosi u danima koji “nisu plodni”), i postupci pri kojima se pazi da sperma ne dospe u unutrašnje polne organe žene (tzv. metod “prekinutog snošaja”).

Savremeni kontraceptivni metodi su pouzdani vidovi zaštite, a podrazumevaju primenu barijernih kontraceptivnih sredstava, hormonskih preparata (kombinovanih i progestinskih), te intrauterinih uložaka. Više detalja o kontracepciji možete naći OVDE.