ŠTA, GDE, KAKO?

Šta je to uopšte pubertet i čemu služi? Kakve sve reproduktivne organe imamo, i šta oni rade? Koji su “sastojci“ potrebni da bi nastalo novo ljudsko biće? Kako se sprečava neplanirana trudnoća?

PUBERTET

Pubertet je period u životu svakog ljudskog bića, tokom kojeg dečak ili devojčica polno sazreva i stiče sposobnost reprodukcije (razmnožavanja).

Pubertet obično počinje između 8. i 13. godine kod devojčica, odnosno između 9. i 14. godine kod dečaka i traje nekoliko godina. Na samom početku, u telu se počnu stvarati hormoni koji podstiču razvoj polnih žlezda – jajnika kod devojčica i testisa kod dečaka. Ove žlezde, jajnici i testisi, da luče polne hormone koji podstiču razvoj i sazrevanje unutrašnjih i spoljnih polnih organa i pojavu specifičnih promena:

  • Kod devojčica počinju da se razvijaju i rastu dojke; pojavljuju se dlačice na stidnom predelu i ispod pazuha, kao i pojačano lučenje sekreta iz vagine. Jajnici sadrže stotine hiljada jajnih ćelija koje se, pod dejstvom hormona, aktiviraju tek u pubertetu: prva jajna ćelija sazreva i oslobađa se pred kraj puberteta, zbog čega se javlja i prvo menstrualno krvarenje (menarha).
  • Kod dečaka se povećavaju testisi, penis i mošnice; pojavljuju se dlačice na stidnom predelu i ispod pazuha, kao i rast dlaka na licu (brada, brkovi). Glas dečaka postaje dublji, dolazi do ubrzanog rasta u visinu i dobijanja na težini u skladu sa tim. Počinje stvaranje miliona zrelih spermatozoida i dolazi do izbacivanja sperme (semene tečnosti sa spermatozoidima).

Zajedničko za sve ove procese jeste da su normalan deo rasta i razvoja, i da za cilj imaju stvaranje polno zrelih, i za razmnožavanje fizički sposobnih devojaka i mladića. Priroda je ove procese uredila tako, da se fizička polna zrelost za produžetak vrste stiče veoma rano – znatno pre sticanja psihičke i socijalne zrelosti i spremnosti da se postane roditelj.

ŽENSKI POLNI ORGANI

 

Reprodukcija (razmnožavanje) je proces u kojem živa bića stvaraju nova živa bića. Većina ljudi se rađa sa muškim ili ženskim polom, na osnovu hromozoma i anatomskih odlika polnih organa. Međutim, neke osobe imaju kombinacije hromosoma, hormona i polnih organa koje se ne uklapaju u tradicionalno definisani muški i ženski pol, već imaju interseks karakteristike. Biološki pol sa kojim se rađamo takođe ne mora uvek biti u skladu sa rodnim identitetom.

Reproduktivni (polni) organi žene i muškarca su različitog oblika i strukture, ali sa istom ulogom – da proizvode, hrane i transportuju polne ćelije (jajne ćelije i spermatozoide). Ove dve polne ćelije su neophodne za začeće i nastanak novog ljudskog bića.

Ženski polni organi su uglavnom smešteni unutar tela žene, u maloj karlici. Vanjski deo ženskih polnih organa zove se vulva, što znači ‘pokrivač’, i nalazi se između nogu: vulva pokriva ulaz u vaginu (rodnicu) i druge polne organe smeštene u telu. Vulvu čine dva para kožnih nabora koji se zovu velike i male usne, i oni okružuju otvor vagine. Klitoris, mali senzorni organ, smešten je u prednjem delu vulve na mestu gde se spajaju krajevi velikih i malih usana. Između malih usana nalaze se otvori mokraćne cevi (uretre) i vagine. Mokraćni sistem je sasvim odvojen od polnih organa. Kada devojka postane polno zrela, vanjske usne i “Venerin breg“ postaju maljavi – prekriveni pubičnim/stidnim dlačicama.

Unutrašnji polni organi žene su vagina, materica (lat. uterus), jajovodi i jajnici. Vagina je mišićna ‘cev’ koja se pruža od otvora vagine do materice. Dugačka je 8 do 12 cm kod odrasle žene. Zbog svoje mišićne građe može da se širi i skuplja. Vagina je prekrivena sluznicom koja je čini vlažnom i tako zaštićnom od bakterija i drugih vanjskih štetnih činilaca. Vagina služi kao mesto u koje ulazi penis prilikom polnog odnosa, zatim pri porođaju kao deo porođajnog kanala, i kao ‘prolaz’ kroz koji izlazi menstrualna krv iz materice. Tanki sloj tkiva koji delimično prekriva ulaz u vaginu zove se himen. Kod različitih devojaka himen je različito rastegljiv i otporan. Pri prvom polnom odnosu dolazi do manjeg ili većeg cepanja himena uz moguće manje krvarenje.  

Vagina se u svom gornjem delu spaja sa matericom, i na tom mestu se nalazi vrat materice (lat. cervix). Cerviks je deo materice, ima debele i jake zidove, a sam otvor cerviksa (ulaz u matericu) je veoma mali, promera slamčice za piće. Cerviks se širi samo tokom porođaja i time omogućava da beba prođe kroz porođajni kanal.

Materica je mišićni organ oblika kruške; u stanju je da se veoma poveća i raširi tokom trudnoće, kao i da se veoma jako steže u vreme porođaja, kako bi se beba izgurala napolje. Kod žene koja nije trudna, materica je duga oko 7,5 cm i široka 5 cm.

Sa obe strane gornjeg dela materice nalaze se jajovodi: oni su veza između materice i jajnika. Jajovodi su ‘cevčice’ dugačke oko 10 cm i široke kao špageta, sa unutrašnjim promerom ne širim od šivaće igle. Na jednom kraju jajovodi su spojeni sa matericom, a na drugom kraju su prošireni, otvoreni i u obliku treplji koje se pružaju prema svakom jajniku. Jajovod služi za transport jajne ćelije od jajnika prema materici: kada se jajna ćelija oslobodi iz jajnika tokom ovulacije, ona ulazi u jajovod i njegove ga tanke treplje u unutrašnjosti nose prema materici. Jajovod je takođe mesto gde se dešava susret jajne ćelije i spermatozoida, odnosno začeće.

Jajnici su polne žlezde, parni organi ovalnog oblika, dužine 4-5 cm kod odrasle žene. Glavna uloga jajnika je proizvodnja ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona, kao i ‘skladištenje’ i oslobađanje jajnih ćelija u procesu koji se zove ovulacija.

MENSTRUALNI CIKLUS

Ženski polni organi rade zajedno sa ciljem da stvore jajnu ćeliju, omoguće pristup spermatozoida jajnoj ćeliji tokom polnog odnosa, a zatim čuvaju oplođenu jajnu ćeliju i omogućavaju iznošenje trudnoće. Osim toga, ženski polni organi proizvode polne hormone koji omogućavaju rast i razvoj devojčica u polno zrele žene.

Pred kraj puberteta kod devojčica dolazi do oslobađanja (iz jajnika) prve zrele jajne ćelije sposobne za oplodnju. Ovo oslobađanje, ili ovulacija, deo je procesa koji se svakog meseca ponavlja i koji se zove menstrualni ciklus. Otprilike jednom mesečno, tokom ovulacije, jajnik ‘izbacuje’ jednu zrelu jajnu ćeliju u jedan od jajovoda. Ukoliko ne dođe do njene oplodnje, ona propada i izbacuje se iz tela kroz matericu i vaginu, tokom menstrualnog krvarenja.

Prvo menstrualno krvarenje zove se menarha. Posle menarhe ponekad je potrebno da prođe i do dve godine pa da menstrualni ciklusi postanu redovni (da se javljaju u redovnim razmacima). Taj period je vreme kada se telo devojčice prilagođava polnim hormonima koji se počinju lučiti u pubertetu. U proseku, jedan menstrualni ciklus traje 28 dana kod odrasle žene (trajanje varira od 23 do 35 dana).

MUŠKI POLNI ORGANI

Polni organi muškarca su različitog oblika i strukture u odnosu na polne organe žene, ali imaju istu ulogu – da proizvode, hrane i transportuju polne ćelije (spermatozoide). Ove ćelije su neophodne za začeće i nastanak novog ljudskog bića.

Za razliku od ženskih polnih organa koji su uglavnom smešteni unutar tela, muški polni organi su smešteni i unutar i izvan tela (male karlice). Ove organe čine testisi, sistem kanalića (duktusa), semene vezikule, prostata i penis.

Kod mladića koji je dostigao polnu zrelost, dva testisa proizvode i ‘skladište’ milione spermatozoida. Testisi su polne žlezde ovalnog oblika, veličine 5×3 cm, i deo su sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem jer proizvode muške polne hormone, među kojima i testosteron.

Pored testisa nalazi se sistem kanalića kroz koje prolazi semena tečnost. Testisi i kanalići su smešteni u vrećastoj strukturi koja se nalazi izvan male karlice i zove se skrotum ili mošnica. Ova vrećica je sačinjena od tanke kože kako bi se regulisala temperatura testisa, veoma važna za proizvodnju spermatozoida – ona, naime, ne sme biti previsoka. Kada bi se testisi nalazili unutar tela, umesto u skrotumu, bilo bi im previše toplo i do proizvodnje spermatozoida ne bi nikad došlo. Međutim, nije poželjno ni da im bude previše hladno – na niskim temperaturama skrotum se skuplja i tako dovodi testise bliže telu kako bi zadržali toplotu. Kada je toplo, dešava se obrnuta stvar, kako se testisi ne bi previše zagrejali.

Uz sistem kanalića naleze se semene žlezde i prostata, koje proizvode tečnost koja podmazuje kanaliće i hrani spermatozoide. Semene žlezde su vrećaste strukture, a prostata je žlezda koja se nalazi odmah ispod mokraćne bešike i okružuje mokraćnu cev (uretru). Uretra je kanal kroz koji prolazi sperma (semena tečnost puna spermatozoida), ali je istovremeno i deo urinarnog sistema kroz koji prolazi mokraća.

Penis se sastoji iz dva dela – tela penisa i glave (vrha). Na kraju vrha penisa nalazi se mali otvor gde se nalazi izlazni deo mokraćne cevi, kroz koji se iz tela izbaciju i mokraća i semena tečnost. Unutrašnjost penisa je napravljena od spužvastog tkiva koje može, kod većeg priliva krvi, da se širi i skuplja. Sve muške bebe se rađaju sa kožicom koja prekriva vrh penisa. Neki dečaci se podvrgavaju obrezivanju kojim se ova kožica uklanja (kao deo religijskih i drugih običaja). Obrezivanje ne utiče na funkciju polnih organa.

KAKO NASTAJU SPERMATOZOIDI

Muški polni organi rade zajedno sa ciljem da stvore i izbace semenu tečnost punu spermatozoida u reproduktivne organe žene, tokom polnog odnosa. Osim toga, muški polni organi proizvode polne hormone koji omogućavaju rast i razvoj dečaka u polno zrelog muškarca.

U pubertetu i posle njega, tokom celog života, u polnim organima muškarca se proizvode milioni spermatozoida svakog dana. Spermatozoid je veoma mali, dugačak 0,05 milimetara i nastaje u testisima, u semenim kanalićima. Razvoj ide tako da se od nezrelih ćelija formira najpre glava i kratak rep, tako da u toj fazi liče na punoglavce. U glavi se nalazi genetski materijal, a rep služi za kretanje kako bi spermatozoidi mogli da se plivaju u sistemu kanalića, gde se završava njihov razvoj. Potrebno je 4 do 6 nedelja da nastanu zreli, za oplodnju sposobni spermatozoidi.

Semene žlezde i prostata proizvode beličastu tečnost nazvanu semena tečnost, koja se u kanalićima meša sa spermatozoidima, i tako nastaje sperma. Ova tečnost je važna jer hrani spermatozoide i omogućava im kretanje. Pri seksualnom uzbuđenju penis se povećava i postaje čvrst, jer se njegova spužvasta unutrašnjost ispunjava krvlju. Ta čvrstina je potrebna da bi penis mogao ući u vaginu, prilikom polnog odnosa. Do izbacivanja sperme dolazi tako što se mišići koji se nalaze oko unutrašnjih muških polnih organa stežu i ‘guraju’ spermu kroz sistem kanalića i kroz mokraćnu cev napolje. Proces izbacivanja sperme zove se ejakulacija, i u izbačenoj količini nalazi se i do 500 miliona spermatozoida.

Spermatozoidi, kada se nađu u polnim organima žene, putuju kroz vaginu i cerviks sve do jajovoda, gde mogu naići na jajnu ćeliju i tamo se spojiti sa njom. Dovoljan je samo jedan spermatozoid da bi došlo do oplodnje jajne ćelije.

KAKO NASTAJE TRUDNOĆA

Ako žena i muškarac imaju nezaštićen polni odnos (bez korišćenja kontracepcije), postoji mogućnost da dođe do začeća i trudnoće. Prilikom ejakulacije, količina od 1,5 do 6 mililitara sperme dospeva u vaginu. U njoj se nalaze milioni spermatozoida i svi oni ‘plivaju’ iz vagine kroz cerviks i matericu do jajovoda, kako bi tamo našli jajnu ćeliju. I pored ovako velikog broja, potreban je jedan jedini spermatozoid da bi se oplodila jajna ćelija.

Spajanjem spermatozoida sa jajnom ćelijom u jajovodu, počinje proces deobe oplođene jajne ćelije: najpre nastaje blastocista, šuplja loptica od ćelija ispunjena tečnošću, velika kao vrh špenadle. Ona kroz jajovod stiže do materice, gde se ‘ukopa’ u debelu, hranjivu sluznicu zvanu endometrijum. U to vreme menstrualnog ciklusa, ova sluznica ima savršene uslove za prijem i čuvanje oplođene jajne ćelije. Blastocista se tu hrani i dalje raste, čime počinje sledeći stadijum razvoja ploda – faza embriona. Nakon otprilike 8 nedelja embrion se razvija toliko, da su već formirani mozak i nervi, srce, želudac i creva, mišići i koža, i od tada se embrion nadalje naziva fetus.

Fetus pliva u tečnosti unutar amnionske vreće. Kiseonik i hranu dobija iz majčine krvi preko posteljice i pupčane vrpce. Trudnoća traje u proseku 9 kalendarskih meseci ili 280 dana. Kada je beba spremna da se rodi, njena glavica pritiska cerviks i on polako počinje da se otvara i širi. Nakon nekoliko sati, beba se rađa tako što biva istisnuta kroz porođajni kanal (koji čini otvoreni cerviks i vagina). Nakon bebe, ‘rađa’ se i izlazi napolje i posteljica.

Spermatozoidi mogu da prežive (i budu sposobni za oplodnju) i do 5 dana u jajovodima žene, dok je jajna ćelija sposobna za oplodnju u periodu od 24 sata nakon ovulacije. Ovulacija se javlja oko 14 dana pre početka sledećeg menstrualnog ciklusa. U adolescenciji su veoma česti nepravilni menstrualni ciklusi, pa je teško predvideti tačno vreme ovulacije.

Devojka može ostati trudna čak i ako je veoma mlada, prilikom prvog i jednog jedinog seksualnog odnosa. Muškarac takođe postaje plodan u pubertetu, i plodan je tokom celog života. 

KAKO SE SPREČAVA NEPLANIRANA TRUDNOĆA

Da bi došlo do trudnoće potrebna su tri faktora: jajna ćelija, spermatozoid i materica (sredina u kojoj plod može da raste). Bilo koji od ovih faktora da nedostaje, do trudnoće ne može doći, pa se na tome i zasniva kontracepcija – skup postupaka i sredstava za sprečavanje neplanirane trudnoće.

Tradicionalni metodi kontracepcije se koriste se od davnina, ali nisu pouzdan način zaštite od neplanirane trudnoće. To su računanje “plodnih dana” (kako bi se imali polni odnosi u danima koji “nisu plodni”), i postupci pri kojima se pazi da sperma ne dospe u unutrašnje polne organe žene (tzv. metod “prekinutog snošaja”).

Savremeni kontraceptivni metodi su pouzdani vidovi zaštite, a podrazumevaju primenu barijernih kontraceptivnih sredstava, hormonskih preparata (kombinovanih i progestinskih), te intrauterinih uložaka. Više detalja o kontracepciji možete naći OVDE.

 

NSHC - Novosadski humanitarni centar

www.nshc.org.rs

Pozovite nas

Gde smo

Arse Teodorovića 3

21000 Novi Sad

Pišite nam

15 + 15 =