Šta je reproduktivno zdravlje? Kako se planira porodica, na koji način sprečava neplanirana trudnoća i kakva sve kontraceptivna sredstva i metode postoje? Koliko su pouzdane? Zašto nastaje spontani pobačaj i kako se izvodi namerni prekid trudnoće? Kako izgleda pregled kod ginekologa, a kako kod urologa? Šta su polno prenosive infekcije i kako se sprečavaju?

ZAŠTITA OD NEPLANIRANE TRUDNOĆE / KONTRACEPCIJA

Sprečavanje nastanka neplanirane trudnoće zove se još i kontracepcija. Pravilna primena kontraceptivnih metoda omogućava da jedan par ima polne odnose, a da pri tom ne nastane trudnoća.  Muškarac i žena su oboje odgovorni za sprečavanje neplanirane trudnoće, kao i za posledice koje mogu nastati ukoliko do trudnoće dođe.

“Recept” za trudnoću je kombinacija tri faktora: spermatozoida, jajne ćelije i sredine u kojoj plod može da raste (materica). Stoga se sprečavanje trudnoće u osnovi svodi na “uklanjanje” barem jednog od navedena tri faktora:

• barijerna sredstva kontracepcije prave prepreku spermatozoidima da dođu do jajne ćelije (npr. kondom, dijafragma, spermicidi, ženski kondom);
• hormonska sredstva sprečavaju oslobađanje jajne ćelije (kombinovana kontraceptivna pilula, flaster, implantat, depo-injekcioni preparati, progestinska kontraceptivna pilula);
• intrauterini ulošci ili skraćeno IUD (poznati i kao “spirala”) se postavljaju u unutrašnjost materice i čine nepovoljnom sredinu za razvoj ploda (IUD sa bakrom, IUD sa progestinom).

Kondom je lako dostupno, vrlo pouzdano i jednostavno sredstvo zaštite od neplanirane trudnoće i od polno prenosivih infekcija. Napravljen je od vrlo tanke, ali vrlo jake lateks gume. Kondom ne puca lako ukoliko se pravilno čuva (ako nije izložen suncu i toploti), ako se ne ošteti noktima i slično. Veoma je jednostavan za upotrebu, prilično jeftin i dostupan u svakoj apoteci ili prodavnici. Iako postoje različite vrste na tržištu, kondomi su prilično slični što se tiče veličine, debljine i vrste materijala od kojeg su napravljeni. Prosečan kondom dugačak je 185 mm (proizvode se u dužini od 80 do 240 mm), prečnika 52 mm (proizvode se u širini od 41 do 69 mm) i debljine 0,06 mm. Napravljen je od prirodnog materijala lateksa. Postoje i kondomi koji nisu od lateksa (neke osobe su alergične na lateks), ali su skuplji od običnih kondoma. Dodatnu zaštitu od neželjene trudnoće pruža i tanak sloj spermicidnog sredstva (koje ubija sprematozoide) kojim je kondom premazan i koji ga čini skliskim. Što se različitih vrsta kondoma tiče, razlike su uglavnom u boji, obliku (neki su ravni, neki su širi u svom prednjem delu, neki imaju mala ispupčenja itd.), mirisu i slično. Razlike u veličini kondoma variraju u rasponu od svega nekoliko milimetara. Važno je da, kada kupujete kondom, proverite rok trajanja i podatak sa ambalaže da li je kondom elektronski testiran, tj. da li je prilikom proizvodnje veoma preciznom metodom utvrđeno da na kondomu ne postoji makar i najmanja pukotina.

Kondom se koristi jednokratno i treba ga zameniti novim ako se ošteti ili spadne u toku polnog odnosa. Ne treba istovremeno koristiti dva kondoma. Kondom se navlači do baze penisa pre početka polnog odnosa; posle ejakulacije kondom treba izvaditi iz vagine pre nego što oslabi erekcija, a ukloniti nakon što se penis udalji od vagine i anogenitalne regije. Kvalitetan, pravilno čuvan i pravilno korišćen kondom jedno je od pouzdanih sredstava zaštite od neplanirane trudnoće i polno prenosivih infekcija.

Dijafragma je gumeni disk koji se stavlja u vaginu kako bi se pokrilo ušće materice (cerviks) i tako sprečio prolazak spermatozoida. Dijafragma postoji u nekoliko veličina i potrebno je posavetovati se sa ginekologom kako bi se nabavila adekvatna dijafragma. Pre postavljanja, dijafragmu treba prekriti spermicidnim sredstvom, a posle polnog odnosa potrebno je da prođe bar šest sati pre njenog uklanjanja. Nakon toga se ovo sredstvo opere sapunom i vodom i može ponovo da se koristi. Prednosti dijafragme su u tome što je, u kombinaciji sa spermicidnim sredstvom, to pouzdano sredstvo kontracepcije, a nedostaci u tome što ne štiti od seksualno prenosivih infekcija, što je potrebna pomoć stručnjaka kako bi se odabrala odgovarajuća dijafragma, i što se mora pravilno namestiti kako bi imala efekta.

Spermicidi su hemijska sredstva u obliku pene, kreme ili tablete koja ‘ubijaju’ spermatozoide. Postavljaju se duboko u vaginu pre seksualnog odnosa i ponašaju se kao barijera – sprečavaju ulazak spermatozoida u matericu. Nedostatak je u tome što spermicidi ne sprečavaju polno prenosive infekcije i što nisu veoma pouzdani ukoliko se sami koriste, već je potrebno dodatno koristiti i kondom ili dijafragmu. Neki ljudi su alergični na sastojke spermicidne pene.

Ženski kondom “femidom” je napravljen od tanke plastike (poliuretana) i postavlja se u vaginu, kao neka vrsta obrnutog, ženskog kondoma. Na oba kraja se nalaze elastični prsteni koji drže femidom na mestu; na jednom kraju femidom je zatvoren. Prednost ovog sredstva je u tome što ženi daje osećanje kontrole i pouzdano je štiti i od neplanirane trudnoće i od polno prenosivih infekcija. Nedostaci su u tome što je femidom uglavnom nedostupan kod nas, skuplji je od kondoma, neki smatraju da izgleda čudno i neprivlačno, i potrebna je vežba kako bi se pravilno namestio.

Pilule (tablete) za kontracepciju u svom sastavu sadrže ženske polne hormone koji sprečavaju ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije). Žena treba da ih uzima svakog dana u isto vreme. Čim prestane, već nakon nekoliko dana se uspostavlja ovulatorni ciklus i ona može ostati u drugom stanju.Postoje dve vrste kontraceptivnih pilula: kombinovana (sadrži estrogen i progestin) i progestinska (sadrži samo progestin).  Kombinovana pilula za većinu žena predstavlja bezbedan vid kontracepcije. Uzima se tokom 28 dana ili tokom 21 dana sa pauzom od 7 dana. Sastojci koji se nalaze u kombinovanoj piluli mogu se, umesto u tabletama, uzimati i preko kontraceptivnog flastera (jer je hormonski preparat resorbuje preko kože). Flaster je površine 20 kvadratnih centimetara, lepi se na unutrašnji deo nadlaktice i menja jednom nedeljno tokom tri nedelje, zatim se pravi pauza od nedelju dana. Još jedan oblik primene istih hormonskih preparata je preko vaginalnog prstena koji se postavlja u vaginu u kojoj ostaje tokom 21 dana. Posle pauze od sedam dana, postavlja se novi prsten. Flaster i pilula smanjuju rizik da se zaboravi i preskoči uzimanje pilula, pa su lakši za primenu i pouzdaniji. Kontraceptivni depo-preparati (u vidu injekcije) ne postoje u Srbiji, ali je njihov način dejstva sličan kao kod pomenutih oblika kontracepcije. 

Prednost kombinovanih pilula i drugih oblika kombinovane kontracepcije (flaster, vaginalni prsten) je u njihovoj visokoj pouzdanosti u zaštiti od neplanirane trudnoće. Krvarenja nastupaju samo u pauzi između korišćenja i obično su manjeg intenziteta i dužine. Iako je za većinu žena ovo adekvatan oblik kontracepcije, postoje stanja kod kojih se njihova upotreba ne preporučuje, na primer venski tromboembolizam i kardiovaskularna oboljenja o čemu se treba posavetovati sa ginekologom.

Za razliku od kombinovane pilule, progestinska sadrži samo progestin. Koristi se na isti način, svakodnevno i bez pauza u uzimanju. Prikladna je za žene sa kontraindikacijama za uzimanje estrogena, a može da se koristi i za vreme dojenja. (Tekst pripremljen na osnovu Nacionalnih smernica za kontracepciju)

Hitna kontracepcija se primenjuje posle nezaštićenog seksualnog odnosa. Može biti u obliku tableta (pilula “za jutro posle”)  ili u vidu postavljanja intrauterinog uloška sa bakrom (“spirale”) u unutrašnjost materice. Tablete za jutro posle sadrže iste hormone kao i kontraceptivne pilule, ali u većoj dozi. Što se pre uzmu, veće su šanse da do trudnoće neće doći. Deluju tako što sprečavaju da se oplođeno jajašce usadi u sluznicu materice. Ovo nije metod koji se redovno može koristiti kao zaštita od trudnoće, niti štiti od trudnoće u narednim polnim odnosima (osim ako je u pitanju postavljanje intrauterinog uloška).

Intrauterina kontracepcija je korišćenje uloška (“spirale”), male plastične sprave koja se postavlja u unutrašnjost materice od strane ginekologa. Glavni efekat spirale je u tome što svojim prisustvom menja sredinu u materici i sprečava trudnoću. Da bi se moglo proveriti da li je spirala na svom mestu, za nju su pričvršena dva končića koja izlaze kroz grlić materice i nalaze se u vagini. Postoji više vrsta spirala: bakarna spirala ima oblik slova T i u svom sastavu sadrži bakar. Ovaj bakar se postepeno oslobađa i sprečava spermatozoide da prolaze kroz matericu dalje do jajovoda. Osim toga, bakar sprečava i da se jajašce usadi u sluznicu materice. Hormonska spirala izgleda isto kao i bakarna, ali u svom sastavu ima hormone koji sprečavaju da se spermatozoidi probiju do jajne ćelije i da se jajašce usadi u sluznicu materice. Prednosti spirale kao kontraceptivnog sredstva jesu u njenog visokoj pouzdanosti, u dugom roku dejstva (tri, pet i deset godina) i udobnosti, jer kad se jednom postavi potrebno je samo povremeno proveravati da li je na mestu. Nedostaci su mogućnost bolova i grčeva nakon postavljanja, to što ne pruža zaštitu od polno prenosivih infekcija o to što je potreban ginekolog da je postavi na mesto.

Tradicionalni kontraceptivni metodi su postupci kojima se nastoji sprečiti neplanirana trudnoća. Za razliku od savremenih vidova kontracepcije, ovaj način zaštite nije pouzdan jer za rezultat ima relativno visok procenat neplaniranih trudnoća. U tradicionalne metode spada graničavanje polnih odnosa na “nepolodne dane” i metod prekinutog snošaja. Računanje „plodnih i neplodnih dana” se radi na osnovu pretpostavljenog vremena kada nastupa ovulacija (oko 14. dana ciklusa, ako ciklusi traju 28 dana) i vremena života jajne ćelije i spermatozoida. Prema ovome,  plodni dani – dani kada je moguć nastanak trudnoće – su otprilike između 10. i 17. dana ciklusa. Ovo je vrlo nepouzdana metoda jer trajanje ciklusa vrlo često varira, a ovulacija se može desiti i u neko drugo vreme. Metod prekinutog snošaja je često korišćen metod koji podrazumeva da se penis izvuče iz vagine pre izbacivanja sperme (ejakulacije). I ovo je nepouzdan metod kontracepcije, jer i pre ejakulacije dolazi do izbacivanja manjeg broja sprematozoida kroz mokraćnu cev, koji mogu dospeti u matericu i dovesti do trudnoće.

POBAČAJ

ABORTUS

Iako se treba zalagati da do abortusa uopšte ne dođe (sprečavanjem neplanirane trudnoće), sam abortus mora biti dostupan (zakonom dozvoljen i omogućen) i bezbedan (izveden od strane stručne osobe – lekara ginekologa, i u adekvatnim uslovima). Zabrana abortusa ne dovodi do smanjenja broja abortusa, već samo do povećanja obolevanja i smrtnih ishoda povezanih sa kriminalnim abortusom (onim koje izvodi nestručno lice ili se izvodi u neadekvatnim uslovima, ili se dešava i jedno i drugo).

U našoj zemlji, do 12. nedelje trudnoće abortus se izvodi hirurškim putem – kiretažom ili vakuum aspiracijom. Hirurškim instrumentom (kiretom) se u ovom postupku uklanja začetak i sluznica materice, ili se to isto učini aspiracijom uz pomoć vakuuma. Intervencija traje 15-tak minuta i izvodi se u opštoj ili lokalnoj anesteziji. Posle intervencije potrebno je uzimati antibiotike i lekove koji utiču na stezanje mišića materice, kako bi prestalo krvarenje. Bezbedan abortus u velikoj većini slučajeva ne ostavlja posledice po zdravlje i reproduktivnu funkciju žene.

U nekim zemljama zapadne Evrope, prekid rane trudnoće se takođe vrši i davanjem lekova koje sadrže hormone i koji izazivaju krvarenje i pobačaj. Na ovaj način žena ne mora da prolazi hirurški zahvat, a pobačaj liči na menstrualno krvarenje. Posle nekoliko dana napravi se ultrazvučni pregled kako bi se videlo da li je došlo do potpunog pražnjenja materice. Ovaj metod je veoma efikasan i nisko rizičan, kako su istraživanja pokazala, a većina ispitanih žena ga smatra manje traumatičnim u odnosu na kiretažu. U Srbiji ovi lekovi još nisu registrovani i postupak se ne koristi.

Namerni prekid trudnoće starije od 12 nedelja obavlja se uz primenu lekova koji izazivaju kontrakcije materice, ili se obavlja hirurški. U odnosu na prekid rane trudnoće, ova intervencija nosi više rizika od komplikacija. Ako se izvede po svim pravilima bezbednog abortusa, ne ostavlja posledice po zdravlje i buduću reproduktivnu funkciju žene.

Pitanje abortusa je osetljiva tema. U nekim zemljama sveta abortus je zabranjen, ali to ne znači da se tamo ne dešavaju namerni prekidi trudnoće – dešavaju se, ali su nebezbedni i veoma opasni po život i zdravlje žena. Važno je razumeti i poštovati lične okolnosti i razloge zbog kojih se  žena odlučuje na abortus. Takođe je veoma važno poštovati pravo žene da samostalno donosi odluku o tome da li želi da rodi dete.

Mladići koji imaju nezaštićen seksualni odnos sa devojkom, koji za rezultat ima neplaniranu trudnoću, treba da prihvate odgovornost i posledice, pa tako i odluku devojke da li će imati abortus ili ne. Abortus nije vrsta kontracepcije i lakše je sprečiti trudnoću, nego proći kroz iskustvo namernog prekida trudnoće. Čak i bezbedan abortus (u zdravstvenoj ustanovi, od strane ginekologa) može da za posledicu ima zdravstvene komplikacije, ali u većini slučajeva ne ostavlja posledice po zdravlje i plodnost žene.

PREGLED KOD GINEKOLOGA

Kod ginekologa se obično odlazi kada se javi neki problem. Ipak, ne bi trebalo čekati da do problema dođe, već se redovno javljati na kontrolne preglede. Ginekolog može da pruži važne savete i pomoć u odabiru adekvatne zaštite od neplanirane trudnoće i infekcija. Za odlazak ginekologu nije potreban uput lekara opšte prakse – dovoljna je zdravstvena knjižica i malo slobodnog vremena. Možeš se obratiti i nekoj od ordinacija privatne prakse, gde zdravstvena knjižica nije potrebna i gde se usluge naplaćuju. 

Šta se dešava u ginekološkoj ordinaciji? Ginekolog će najpre razgovarati sa tobom, pitati za razloge zbog kojih si došla i pitati te (i zabeležiti) neke važne podatke koji su mu/joj potrebni u proceni tvog reproduktivnog zdravlja: datum poslednje menstruacije, da li su menstrualni ciklusi redovni (da li su iste dužine), koliko dana traju ciklusi a koliko dana traje krvarenje, da li je obilno ili oskudno, praćeno tegobama itd. Ginekolog će pitati i koliko si godina imala kada si dobila prvu menstruaciju, da li si imala trudnoće i ako jesi, kako su se završile – porođajem, namernim ili spontanim prekidom trudnoće. Iz svega ovoga već se mogu izvući važni zaključci i odlučiti koje su dalji dijagnostički postupci potrebni.

Ginekološki pregled: ginekolog će te uputiti da skineš odeću od struka naniže (obično u ordinaciji stoji paravan iza kojeg se nalazi vešalica za odeću i papuče) i da legneš na ginekološki sto. U ordinaciji u tim trenucima smeju da budu samo ginekolog i medicinska sestra koja mu/joj pomaže. Ako se bilo ko drugi zatekne tu, tvoje je pravo da tražiš da u ordinaciji za vreme pregleda ostanu samo lekar i sestra. Takođe, ukoliko pregledu treba da prisustvuju ili da ga izvedu studenti medicine, to se može učiniti samo uz tvoj pristanak, a lekar je dužan da te o tome obavesti i pita.

Ginekološki sto je poseban sto na kojem je moguće pregledati vanjske i unutrašnje polne organe žene: ima dva držača za noge, čiji je položaj takav da noge drže podignutim i raširenim, a ceo donji deo tela otkrivenim za pregled. Ležati na ovom stolu nije baš najprijatnija stvar na svetu, ali nije ni naročito strašno. Važno je znati kako pregled izgleda i ne plašiti ga se, već biti opuštena što je više moguće.

Ginekolog će najpre pogledati (obično dok stavlja rukavice) vanjske polne organe, njihov izgled i da li na njima postoje neke promene. Zatim će uzeti spekulum – metalni instrument u obliku pačijeg kljuna koji može da se otvara – i pažljivo ga uvesti u vaginu. Ovde će te zamoliti da pokušaš da se opustiš, jer ako si zgrčena zbog straha i neprijatnosti, to može ići nešto teže. Ovaj postupak uopšte nije bolan, eventualno može biti malo neprijatan. Kad je spekulum u vagini, ginekolog će laganim pritiskom da ga ‘otvori’ i na taj način će raširiti zidove vagine i videti kako sluznica vagine izgleda. Takođe, veoma je važno što će videti grlić materice i njegov izgled. U ovom momentu se obično uzimaju brisevi (tankim štapićem sa vatom na vrhu) kako bi se uradili neki testovi. Sve ovo traje kratko.

Pregled spekulumom pruža priliku da se vidi izgled sluznice i grlića i da se uzmu brisevi, ali ne daje podatke o položaju, veličini i obliku materice i jajnika sa jajovodima. Zato ginekolog može da izvrši i manualni (ručni) pregled kada kažiprstom i srednjim prstom ulazi u vaginu, dok drugom rukom istovremeno izvana pritiska donji trbušni zid. Na taj način se između ruku ginekologa opipavaju materica i jajnici, a ujedno proverava da li je neki od tih dodira i pritisaka bolan. I ovaj deo pregleda kratko traje.

Ukoliko je potrebno, ginekolog može da uradi i dopunske preglede kao što su kolposkopija (pregled grlića pod uvećanjem, pomoću posebnog instrumenta kroz koji se posmatra grlić; pregled ne boli i sličan je ‘običnom’ pregledu spekulumom, samo nešto duže traje), ili pregled ultrazvukom. Ovaj drugi pregled se može napraviti tako što se sonda ultrazvuka postavi na donji trbuh, ili se posebna cilindrična sonda uvodi u vaginu. Ultrazvukom se mogu videti veličina i građa jajnika, debljina zidova materice, postojanje trudnoće, razvoj ploda, dužina grlića itd.

Papa test: Ovaj test je ime dobio po lekaru G. Papanikolau koji je otkrio ovaj jednostavan i važan test za otkrivanje ranih promena na grliću materice. Pod uticajem različitih činilaca, od kojih infekcije čine važan deo, može doći do promena u ćelijama sluzokože grlića. Ove promene mogu dugo da postoje kao dobroćudne i lako izlečive, i te se promene nekad zovu ‘ranicom na grliću’. Zapravo, ne radi se ni o kakvoj ranici ili povredi, već o promenama koje su drugačije boje i izgledaju kao da je u pitanju neka ‘ranica’.

Rak grlića materice, ukoliko se pojavi, nastaje sporo i treba mu dosta vremena da dođe u fazu u kojoj može da napravi probleme. Zato je rano otkrivanje bilo kakvih promena na grliću veoma važno, a takođe i jednostavno, lako i jeftino. Potrebno je samo redovno ići na kontrole kod ginekologa. Na vreme otkrivene promene na grliću mogu se izlečiti, a zloćudna bolest sasvim sprečiti. U našoj zemlji je rak grlića materice jedan od najčešćih oblika raka (pored raka pluća i raka dojke), i ako se kasno otkrije, odnosi mnoge živote.  Papa test je brz, bezbolan i jednostavan – štapićem na koji je namotana vata uzima se bris grlića, zatim se sadržaj nanosi na staklenu pločicu, oboji i posmatra pod mikroskopom. Na ovaj način se vide ćelije grlića i eventualne promene u njihovoj veličini, izgledu. Nalaz se klasifikuje u pet grupa (I, II, III, IV i V), pri čemu su grupe I i II normalni nalazi, a ostali zahtevaju dodatno ispitivanje.

Papa test bi trebalo uraditi jednom godišnje i ponavljati ga svake godine. Ako je test uredan tri godine za redom, onda se test može raditi i jednom u dve do tri godine. Prvi Papa test treba uraditi pre 21. godine, a kod devojaka koje su seksualno aktivne i ranije.

Vaginalni sekret: pri ginekološkom pregledu obično se radi i bris vaginalne sluznice, odnosno pretraga ‘čistoće’ vaginalnog sekreta. Normalno u vagini postoji nekoliko vrsta bakterija koje održavaju sredinu slabo kiselom (pH 4,5-5), što sluznicu štiti od drugih mikroorganizama. Ako postoji infekcija sluznice vagine (kolpitis), u brisu će se videti uzročnici. Nalaz vaginalnog sekreta izražava se u grupama: I i II grupa su normalni nalazi, bez uzročnika infekcija; III grupa označava prisustvo streptokoka i stafilokoka (gnojnu upalu); IV stepen označava gonokoknu infekciju; V stepen infekciju trihomonasom, a VI stepen prisustvo gljivice kandide albikans. Ove infekcije izazivaju obilniji vaginalni sekret koji može imati drugačiju boju i neprijatan miris, a obično su praćene svrabom ili peckanjem. Infekcije se mogu preneti na partnera prilikom polnog odnosa, dakle spadaju u polno prenosive infekcije, pa je neophodno istovremeno lečiti oba partnera.

PREGLED KOD UROLOGA

POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE

Hlamidija: bakterija Chlamydia trachomatis izaziva jednu od najčešćih i najrasprostranjenijih polno prenosivih infekcija, jer je mnogi imaju a da toga nisu svesni. Prenosi se prilikom polnog odnosa i oralno-genitalnog kontakta. Ne može se preneti preko peškira, WC daske i drugih predmeta. Većina devojaka i mladića nema nikakve simptome ove infekcije. Hlamidija može izazvati pojačan vaginalni sekret, bol prilikom uriniranja, bol u donjem stomaku ili krvarenje između menstrualnih ciklusa. Kod mladića se ponekad javlja sekret iz mokraćne cevi ili osećaj pečenja ili svraba oko penisa. Ako se ne leči, ova infekcija može izazvati upalu mokraćne cevi i grlića materice. Može takođe dovesti do upale organa male karlice, koja kao posledicu može ostaviti neplodnost i povećanu mogućnost javljanja vanmateričnih trudnoća. Test na hlamidiju se radi uzimanjem brisa grlića materice ili brisa penisa, a može se uraditi i u uzorku urina. Leči se antibioticima. Jedna osoba se više puta može zaraziti hlamidijom, pošto infekcija ne ostavlja imunitet. Zaštitu od ove infekcije pruža uzdržavanje od polnog odnosa i intimnih kontakata ili korišćenje kondoma.

Genitalni herpes: virus Herpes simplex izaziva pojavu genitalnog herpesa i može se preneti nezaštićenim vaginalnim, oralnim ili analnim polnim odnosom. Ne može se preneti preko predmeta kao što su WC daska i slično. Zaražena osoba ponekad nema nikakve simtome, ali ako se pojave, onda se najpre primeti svrab ili bol, a nakon toga pojava mehurića na vagini, penisu, skrotumu, unutrašnjoj strani butina ili anusu. Crvena ispupčenja ubrzo prelaze u vodenaste plikove. Zbog njih mokrenje može biti veoma bolno. Ovi mehurići mogu da puknu, uzrokuju manje krvarenje, i obično sami prolaze za dve do četiri nedelje. Celo genitalno područje može biti bolno i osetljivo, a osoba može imati simptome slične prehladi (povišenu temperaturu, glavobolju, otok limfnih čvorova). Virus herpesa trajno ostaje u organizmu zaražene osobe, a svako njegovo reaktiviranje izaziva pojavu mehurića u genitalnom području. Za ovu infekciju nema leka, što znači da ostaje u organizmu zaražene osobe i da se može preneti nezaštićenim polnim odnosom na druge osobe. To je moguće i u fazi kada virus miruje. Zaštitu od ove infekcije pruža uzdržavanje od polnog odnosa i intimnih kontakata ili korišćenje kondoma.

Genitalne bradavice (kondilome) uzrokuje grupa virusa nazvanih humani papilloma virusi. Neki od njih izazivaju obične bradavice kakve se mogu videti na ruci ili stopalu i oni se razlikuju od vrsta koje izazivaju genitalne bradavice. Prenose se preko intimnog seksualnog kontakta, a ne mogu se preneti upotrebom zajedničkih predmeta. Većina ovih infekcija ne daje nikakve simptome i znake. Ipak, neke osobe nakon infekcije dobiju bradavice u genitalnom području ili na polnim organima. Ona mogu biti ravne, ispupčene, beličaste boje ili boje okolne sluzokože. Nije ih uvek lako uočiti. Obično ne bole i ne svrbe. Ake se ne leče, ove bradavice mogu da se povećaju i umnože. Neke vrste virusa koji izazivaju genitalne bradavice mogu izazvati probleme sa upalom grlića materice, koja – ako se ne leči – može izazvati i rak grlića. Nema leka koji bi sasvim uklonio ovaj virus iz organizma. Ipak, same bradavice se uklanjaju na nekoliko načina. Zaštitu od ove infekcije pruža uzdržavanje od polnog odnosa i intimnih kontakata, a delimičnu zaštitu korišćenje kondoma.

Gonoreju uzrokuje bakterija Neisseria gonorrhoeae, koja se prenosi preko vaginalnog, oralnog ili analnog polnog odnosa, čak i u periodu kada zaražena osoba nema nikakve simptome. Ne prenosi se preko predmeta. Zaražena osoba ne mora da ima bilo kakve simptome ove infekcije. Ponekad može osetiti pečenje prilikom uriniranja ili žutozelen iscedak iz vagine. Ako se infekcija raširi, može izazvati upalnu organa male karlice. Mladići češće imaju simptome gonorenje, javlja se osećaj pečenja pri uriniranju i žućkast iscedak iz mokraćne cevi. Ako se ne leči, gonoreja može ostaviti ozbiljne posledice. Kod devojaka kao posledica može da ostane neplodnost, a kod mladića zapaljenje i otok testisa koji takođe mogu za posledicu imati neplodnost. Osim toga, infekcija može da zahvati i druge organe. Ova se infekcija potvrđuje brisom vagine ili penisa ili analizom urina. Leči se antibioticima. Jedna osoba se može više puta zaraziti gonorejom, pošto infekcija ne ostavlja imunitet. Zaštitu od ove infekcije pruža uzdržavanje od polnog odnosa i intimnih kontakata ili korišćenje kondoma.

Hepatitis B i hepatitis C su oboljenja jetre uzrokovana virusima Hepatitis B ili Hepatitis C. Prenosi se preko krvi i drugih telesnih tečnosti, pa tako i tokom polnog odnosa. Ne može se preneti preko predmeta zajedničke upotrebe. Osoba sa hepatitisom B ili C može imati siptome slične drugim virusnim infekcijama – umor, mučninu, gubitak apetita, blago povišenu temperaturu, povraćanje, kao i bol u trbuhu ispod desnog rebarnog luka. Karakterističan znak je žutica – žuta prebojenost kože i očiju, praćena pojavom urina braon boje. Ova infekcija može imati veoma ozbiljne posledice na zdravlje zaražene osobe. Važno je javiti se lekaru prilikom pojave prvih simptoma. Zaštitu od polnog prenošenja hepatitisa B pruža uzdržavanje od polnog odnosa i intimnih kontakata ili korišćenje kondoma. Takođe, postoji vakcina koja pruža zaštitu od ove infekcije.

HIV i AIDS: HIV je virus koji izaziva bolest nazvanu sida ili AIDS. Od trenutka infekcije, zaražena osoba (HIV pozitivna osoba) postaje nosilac virusa i potencijalni izvor zaraze. Period zaraznosti počinje ubrzo nakon infekcije i traje do kraja života. HIV infekcija se otkriva laboratorijskim nalazom – pregledom krvi na prisustvo specifičnih antitela. AIDS je skraćenica od engleskog izraza ”Acquired Immune Deficiency Syndrome”, što znači ”sindrom stečenog gubitka imuniteta”. SIDA je skraćenica francuskog izraza istog značenja. Osetljivost na HIV virus je opšta – zaraziti se može svako, bez obzira na uzrast i pol. Praktično sve HIV-om zaražene osobe nakon izvesnog vremena obolevaju od AIDS-a. Vakcina za HIV infekciju još uvek nije napravljena. U lečenju se koriste lekovi koji usporavaju širenje virusa u organizmu i time odgađaju razvoj bolesti. Postoje tri glavna puta prenošenja HIV-a sa zaražene na zdravu osobu:

1. Polni put (seksualnim odnosom bez zaštite između osoba različitog ili istog pola, bilo da je u pitanju vaginalni, analni ili oralni polni odnos)
   2. Preko inficirane krvi i krvnih derivata (u najvećem broju slučajeva kod intravenske upotrebe droga i korišcenja zajedničke igle)
   3. Sa HIV-om inficirane majke na dete (u trudnoći, za vreme porođaja, u toku dojenja)

Infekcija se sprečava izbegavanjem rizičnog ponašanja kao što je često menjanje partnera i seksualni odnosi sa nepoznatim osobama, pod uticajem alkohola i droge, a bez adekvatne zaštite (kondom), korišćenjem kondoma na pravilan način, pri svakom odnosu; korišćenjem pribora i instrumenata za jednokratnu upotrebu (igle, špricevi i drugo), sterilizacijom instrumenata koji se koriste za više osoba; korišćenjem sopstvenog pribora za licnu higijenu (brijača, četkica za zube i drugih oštrih predmeta). Trudnice i žene koje planiraju trudnoću trebalo bi da se testiraju na HIV pre ili u toku prva tri meseca trudnoće.

HIV se ne prenosi dodirom, rukovanjem i zagrljajem, kapljicama pljuvačke pri glasnom govoru, kašljanjem i kijanjem, poljupcem u obraz, boravkom u istoj prostoriji sa zaraženom osobom, ubodom ili ujedom insekta, upotrebom zajedničke garderobe i peškira, upotrebom zajedničkog toaleta, itd.